Vučić: Zahtev ES da uvede sankcije Rusiji će ”postati predmet diskusije”

Photo

Građani Srbije treba da izraze svoj stav povodom budućnosti zemlje tako što će reći da li je vide u Evropi, pošto za to treba platiti veliku cenu. Ovo je izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za štampu posle sastanka sa komesarom EU za pitanja proširenja Johanesom Hanom u Beogradu 7. februara.
Ako građani nisu spremni da plate tu cenu, srpsku ekonomiju očekuje usporeni tempo razvoja i perspektiva da ostane bez polovine stanovništva, koje će jednostavno emigrirati, objasnio je on. ”U svakom slučaju ja ću izneti svoju varijantu odluke, ali neka građani kažu šta o tome misle i mi ćemo to poštovati. Smatram da je to fer”, - kazao je Vučić.

On je takođe prokomentariosao uslove za dalju evrointegraciju Srbije, izložene u Strategiji proširenja ES. ”Prepreke koje su pred nama visoke su kao Himalaji, ali nećemo biti prvi koji su se popeli na Everest”, - saopštio je Vučić.

On je takođe precizirao da 2025. godina, koja se pominje u Strategiji EU za Zapadni Balkan ne znači garantovano stupanje u ES – ona je samo označena kako bi građani Srbije znali da su neke važne etape na putu ka članstvu u EU već prođene. Potpuno je jasno, podvukao je Vučić, da od četiri zemlje Zapadnog Balkana pred Srbiju se postavljaju najteži zadaci, među kojima se izdvaja pitanje odnosa Beograda i Prištine.
”To nije pravedno, ali niko nam neće dozvoliti da ”uvezemo” bilo koji od ovih problema u EU. Došlo je vreme da platimo za greške iz prošlosti. Na evropskom smo putu od 2000. godine, ali mnoga važna pitanja nismo još ni dotakli. Kao narod moramo da shvatimo šta ćemo da radimo – da smelo donosimo odluke ili da se svakodnevno žalimo”, - prenelo je Vučićeve reči izdanje ”Večernje novosti”.

On je dodao da je pitanje odnosa sa Prištinom vrlo ozbiljno, ono se tiče hiljada kvadratnih kilometara teritorije i statusa ljudi koji na njoj žive. Vučić je tim povodom još jednom rekao da ”Srbija ne može da izgubi sve, kak obi neko drugi sve dobio”. Tu je neophodan kompromis, kazao je on.

Kao drugo važno pitanje koje Srbija mora da reguliše radi stupanja u EU Vučić je izdvojio rešavanje pitanja granice sa BiH i Hrvatskom.

”U Sarajevu smo izneli svoje ideje, zatim je bošnjaška strana predložila nešto drugo. Mi smo prihvatili njihove predloge, da bismo posle čuli: ”Mi sad nećemo ni tako kako hoćemo”. A što se tiče granice između Srbije i Hrvatske, tamo postoje četiri sporna momenta”, - izjavio je predsednik Srbije.

Među izazovima koji stoje pred Beogradom na putu u EU, Vučić je pomenuo i usklađivanje spoljne politike Srbije sa linijom EU, uključujući restriktivne mere. ”Predmet političke diskusije ovde u Srbiji postaće činjenica da se od nas traži ubrzano usaglašavanje spoljne politike sa linijom EU, uključujući restriktivne mere. Moram da istaknem da taj stav protivreči onim pregovaračkim okvirima koje smo imali, i da se naravno radi o dodatnom političkom pritisku na Srbiju zbog odnosa sa RF”, - preneo je predsednikove reči portal N1.

EADaily skreće pažnju na to da je Aleksandar Vučić prvi put dotakao problem ”restriktivnih mera” prema Rusiji u okviru sinhronizacije spoljne politike Srbije sa linijom EU. Ranije, između ostalog u intervjuu agenciji Bloomberg u decembru 2017. godine, Vučić je izjavio da se Beograd neće pridružiti sankcijama EU protiv Rusije. Tada je on takođe izjavio da će se potruditi da pripremi Srbiju za stupanje u EU do početka naredne decenije i paralelno s time učiniće sve radi očuvanja dobrih odnosa sa Rusijom.

Kako je saopštila agencija EADaily, Evropska komisija je 6. januara usvojila ”Strategiju verodostnojne perspektive proširenja i angažovanog prisustva EU u regionu Zapadnog Balkana”, - dokument u kojem se predviđa mogućnost uključivanja nekoliko balkanskih zemalja u sastav EU 2025. godine. U strategiji se ističe da su u regionu Zapadnog Balkana do sada najviše napredovale ka članstvu u EU Srbija i Crna Gora. Tamo se takođe podvlači da Srbija mora do označenog roka da potpiše i počne da sprovodi pravno obavezujući sporazum o ”normalizaciji odnosa” sa separatističkim Kosovom. Pored toga, prema ocenama Evropske komisije, Albanija i Makedonija čine ”važne korake” na putu ka EU, a Bosna i Hercegovina bi mogla da postane kandidat za članstvo u EU ukoliko ispolji ”stabilan progres”.


Izvor EADaily


Ocenite članak
(0)
(0)
captcha