Пити ко Аустријанац: шта треба знати о винима из Аустрије

Photo
© Ольга Соколова

Беч је једини престонички град у свету који је уједно и највећи центар винарства у земљи. Виногради и винарија Weingut Cobenzl налази се непосредно на територији града. О томе какво је аустријско и бечко вино, као и какво место оно заузима у животу Аустријанаца, говоримо са руководиоцем одељења Магистрата 49 града Беча (Пољопривредна предузећа), руководиоцем винарије Weingut Cobenzl (Беч, Аустрија) Томасом Подседником.

- Аустрију, за разлику од Француске и Италије, ван граница земље не виде као регион у којем се производе вина? Зашто је то тако? Како заиста стоје ствари са производњом вина у Аустрији? И, између осталог, у Бечу?

- У суштини, Аустрија је земља где се производе вина. Шта више, укупна површина њене територије засађена виноградима износи око 1% укупне територије под виноградима у целом свету. То је око 45 хиљада хектара.

Осећај да Аустрија заостаје за Француском, Италијом и Шпанијом у производњи вина везан је пре за то што се у тим земљама вино производи у индустријским размерама, великим партијама. На пример, у Аустралији једна винарија може да има око 2000 хектара под виноградима, а можда и више. У Аустрији је структура виноградарства другачија. Акценат се ставља на мале винарије где се производе релативно мале количине вина, али веома високог квалитета.

- Испричајте нешто о особеностима аустријских вина: по чему се она разликују од других?

- Аустрија има 4 основна региона где се налазе виногради и производи се вино. То је Беч, Доња Аустрија, Бургенланд и Штирија.

Региони имају одређене географске и климатске разлике. На пример, Бургенланд је наисточније, граничи се са Мађарском. Он је чувен по својим слатким винима, пошто је тамо много сунца; Штирија је југ земље, тамо се виногради налазе на око 400-500 метара надморске висине, то су класичније сорте; у Бечу и у Доњој Аустрији има како црвених, тако и белих вина, која су такође врло укусна, али нису тако слатка.

У Бургенланду се производи више црвених вина, док у Бечу и у Доњој Аустрији превладавају бела вина.

- Каква се вина производе у Бечу?

- 80% производње чине бела вина, око 20% - црвена. Црвено вино је чисто аустријска сорта, која се зове «Zweigelt».

Особеност најпознатијег белог бечког вина које се зове «Gemischter Satz», тачније ”Мешовите сорте” је у томе што све оне расту у једном винограду.

По закону у вину треба да буду најмање три сорте, али код нас понекад број сорти достиже и седам. Зато се сваке године укус тог вина помало разликује од других берби.

- Да ли постоји нека формална класификација аустријских вина?

- Да, постоји просто аустијско вино – бело и црвено без било каквих особености. Постоји вино везано за место производње, које се зове «Landwein» - Беч, Доња Аустрија, Бургенланд, Штирија.

Постоји аустријска класификација квалитета вина. 90% продаје чине квалитетна вина, овде је на боцама означено одакле је оно – из Беча, из Доње Аустрије, из Бургенланда или из Штирије.

Ако је тамо указано да је вино бечко, онда то мора да буде виноград из Беча. Ако је на боци указан регион производње, то значи да је вино било строго проверено. Изведена је анализа на најразличитије показатеље.

Са задње стране боце указује се државни број ове провере и време када се спроводи контрола. Све то потврђује да вино одговара пријављеном квалитету.

Постоје још и такозвана предикатна вина, тачније сорте које се врло касно беру. Пре свега, то је Бургенланд, тамо је топло, и зато што виноград тамо остављају до првих мразева, вино одатле је слађе.

- Испричајте нам нешто у слатким аустријским винима, између осталог о

«Eiswein»?

- «Eiswein» (ледено вино) – то је јединствено аустријско вино, за које се грожђе бере када се температура ваздуха у винограду спусти до минус 7 степени. Из њега се цеди сок, и тек у току производње може да се одреди да ли ће то да буде «Eiswein» или не. Зато што ако се испостави да температура околне средине не достиже минус 7 степени, већ само 3-4, не може да испадне то вино.

Ради се о томе што се приликом производње «Eiswein» вода у сваком зрну грожђа замрзне. Пресује се већ оно што практично не садржи воду. Захваљујући томе постиже се јединствени укус и висок садржај шећера у вину.

Проблем код «Eiswein» је у томе што због климатских промена код нас све ређе имамо такве ниске температуре. Прошле године, на пример, минус 7 је било тек крајем јануара.

Зато се сада појавила нова категорија коју ми зовемо «Strohwein». Виноград се за њега бере у касну јесен. Ставља се у сандуке на добро проветреним местима, сандуци се стављају на сламу. Такви услови омогућавају да се постигне исти ефекат као приликом производње «Eiswein» - из грожђа оде вода. Али ако се приликом производње «Eiswein» она замрзава, када је реч о «Strohwein», она испарава.

- Како се према испијању вина ондосе сами Аустријци? Колико често га пију?

- Аустријци пију вино прилично често и радо, у просеку 32-35 литара годишње по човеку.

Пива у Аустрији, наравно, више воле да пију, али за разлику од пива, које се сматра масовним напитком, вино пију више ради задовољства. Тачније неће сести и испити целу буцу, већ пију са осећајем, уживајући у укусу. Пију вино када се нешто слави.

И оно неће никада постати масовни производ, то су врло квалитетна вина, па и садржај алкохола је у њима већи.

- Тачније, рецимо, становник Француске за ручак може себи да дозволи чашу вина, а у Аустрији тога нема?

- Код нас, наравно, такође за ручком пију чашу вина, али у Аустрији, посебно лети, ако је топло, пију такозвани шприцер: то је мала количина вина – 1/3 чаше, остало – газирана вода, то је прилично освежавајући напитак.

- Колико ми је познато, аустријски саобраћајни закони дозвољавају одређен проценат алкохола у крви за возаче, да ли то некако утиче на количину попијеног алкохола, то што може мало да се попије и кад си за воланом?

- Код нас је ограничење 0,05 промила. За све што је између 0,05 и 0,08 плаћа се казна. За све што је изнад 0,08 одузима се возачка дозвола. Али чак у тој граници (0,05-0,08), ако возач постане актер саобраћајне несреће, аутоматски се он проглашава кривцем.

- До 0,05 промила – колико је то? Чаша вина?

- То су 2 пива по 0,3 или 250 милилитара вина. Између осталог, вино код нас често пију не из великих чаша, него из мањих, на пример по 125 милилитара.

- Како би могао да контролишеш колико си попио?

- Да. Раније је било другачије, раније су у ресторанима углавном пили вино управо великим чашама и нижег квалитета, сада пију углавном квалитетније вино у малим чашама.

                                                                                                                     Аутор: Максим Легуенко

Оцените чланак
(3.66)
(0)
captcha