Вучић: Захтев ЕС да уведе санкције Русији ће ”постати предмет дискусије”

Photo

Грађани Србије треба да изразе свој став поводом будућности земље тако што ће рећи да ли је виде у Европи, пошто за то треба платити велику цену. Ово је изјавио председник Србије Александар Вучић на конференцији за штампу после састанка са комесаром ЕУ за питања проширења Јоханесом Ханом у Београду 7. фебруара.

Ако грађани нису спремни да плате ту цену, српску економију очекује успорени темпо развоја и перспектива да остане без половине становништва, које ће једноставно емигрирати, објаснио је он. ”У сваком случају ја ћу изнети своју варијанту одлуке, али нека грађани кажу шта о томе мисле и ми ћемо то поштовати. Сматрам да је то фер”,  - казао је Вучић.

Он је такође прокоментариосао услове за даљу евроинтеграцију Србије, изложене у Стратегији проширења ЕС. ”Препреке које су пред нама високе су као Хималаји, али нећемо бити први који су се попели на Еверест”, - саопштио је Вучић.

Он је такође прецизирао да 2025. година, која се помиње у Стратегији ЕУ за Западни Балкан не значи гарантовано ступање у ЕС – она је само означена како би грађани Србије знали да су неке важне етапе на путу ка чланству у ЕУ већ прођене. Потпуно је јасно, подвукао је Вучић, да од четири земље Западног Балкана пред Србију се постављају најтежи задаци, међу којима се издваја питање односа Београда и Приштине.

”То није праведно, али нико нам неће дозволити да ”увеземо” било који од ових проблема у ЕУ. Дошло је време да платимо за грешке из прошлости. На европском смо путу од 2000. године, али многа важна питања нисмо још ни дотакли. Као народ морамо да схватимо шта ћемо да радимо – да смело доносимо одлуке или да се свакодневно жалимо”, - пренело је Вучићеве речи издање ”Вечерње новости”.

Он је додао да је питање односа са Приштином врло озбиљно, оно се тиче хиљада квадратних километара територије и статуса људи који на њој живе. Вучић је тим поводом још једном рекао да ”Србија не може да изгуби све, как оби неко други све добио”. Ту је неопходан компромис, казао је он.

Као друго важно питање које Србија мора да регулише ради ступања у ЕУ Вучић је издвојио решавање питања границе са БиХ и Хрватском.

”У Сарајеву смо изнели своје идеје, затим је бошњашка страна предложила нешто друго. Ми смо прихватили њихове предлоге, да бисмо после чули: ”Ми сад нећемо ни тако како хоћемо”. А што се тиче границе између Србије и Хрватске, тамо постоје четири спорна момента”, - изјавио је председник Србије.

Међу изазовима који стоје пред Београдом на путу у ЕУ, Вучић је поменуо и усклађивање спољне политике Србије са линијом ЕУ, укључујући рестриктивне мере. ”Предмет политичке дискусије овде у Србији постаће чињеница да се од нас тражи убрзано усаглашавање спољне политике са линијом ЕУ, укључујући рестриктивне мере. Морам да истакнем да тај став противречи оним преговарачким оквирима које смо имали, и да се наравно ради о додатном политичком притиску на Србију због односа са РФ”, - пренео је председникове речи портал N1.

EADaily скреће пажњу на то да је Александар Вучић први пут дотакао проблем ”рестриктивних мера” према Русији у оквиру синхронизације спољне политике Србије са линијом ЕУ. Раније, између осталог у интервјуу агенцији Bloomberg у децембру 2017. године, Вучић је изјавио да се Београд неће придружити санкцијама ЕУ против Русије. Тада је он такође изјавио да ће се потрудити да припреми Србију за ступање у ЕУ до почетка наредне деценије и паралелно с тиме учиниће све ради очувања добрих односа са Русијом.

Како је саопштила агенција EADaily, Европска комисија је 6. јануара усвојила ”Стратегију веродостнојне перспективе проширења и ангажованог присуства ЕУ у региону Западног Балкана”, - документ у којем се предвиђа могућност укључивања неколико балканских земаља у састав ЕУ 2025. године. У стратегији се истиче да су у региону Западног Балкана до сада највише напредовале ка чланству у ЕУ Србија и Црна Гора. Тамо се такође подвлачи да Србија мора до означеног рока да потпише и почне да спроводи правно обавезујући споразум о ”нормализацији односа” са сепаратистичким Косовом. Поред тога, према оценама Европске комисије, Албанија и Македонија чине ”важне кораке” на путу ка ЕУ, а Босна и Херцеговина би могла да постане кандидат за чланство у ЕУ уколико испољи ”стабилан прогрес”.


Извор EADaily

Оцените чланак
(3.02)
(0)
captcha