Путовање по Русији – Музеј Абрамцево

Photo

Музеј Абрамцево спада међу 10 најпопуларнијих имања Подмосковља. Ово место је необично не само по својој лепоти, већ и по унутрашњем уређењу. Музеј се налази на обали реке Воре, 70 километара од Москве. Подмосковско имање чувено је зато што су били популарни власници који су на њему живели у разним временским раздобљима: писац Сергеј Аксаков, мецена Сава Мамонтов, привлачили су као магнет скоро све савремене културне посленике на своје имање.

Наравно, Абрамцево није први назив имања. Према летопису из 16. века, ова територија звала се ”Обрамково” од староруског ”обрамок” (овичено шумом). Имање се у то доба давало привремено, на период службе. Први познати власник био је Волински.

У 18. веку имање прелази Фјодору Ивановичу Головину. После 20-годишње службе у флоти, Фјодор Иванович долази у Абрамково (нови назив села) и скоро 50 година живота живи усамљенички. Он је отишао у пензију са 52 године у чину гардемарина и живео је отприлике сто година.

Све то време бавио се уређењем и много тога што је урадио сачувало се до данас. Дрвена кућа је редак пример дрвеног класицизма 18. века, сачуван до наших дана.

Тешко је рећи када је имање коначно преименовано, али већ 1797. године село се зове Абрамцево.

Аксакови 1843. године добијају имање Абрамцево. Аксакове често посећује Николај Васиљјевич Гогољ. Увек је био смештен у мезонину, у најсветлијој соби, где је с времена на време писао. Управо овде он је читао своје необјављено дело ”Мртве душе” (други том), које је касније спаљено. О њему су говорили да је ћутљив и мрачан. Тих година имање Абрамцево било је својеврсни магнет за многе представнике уметности: Николаја Гогоља, Ивана Тургењева и многе друге. Аксакови су оставили имање таквим каквим су га добили, али када су отац и син преминули, оно је остало пусто, нешто касније је било предато Сави Ивановичу Мамонтову.

Предузимач, искрени љубитељ уметности и врло богат мецена имао је могућности да узме занимљивије имање са тачке гледишта цене и величине, али звахваљујући необичној историји и атмосфери, одабрао је Подмосковско Абрамцево. После куповине започео је ремонт, који је био завршен десет година касније, 1880.

Док је припадало милионеру, Абрамцево су посећивали истакнути представници стваралачких професија тих година: Иљја Репин, Виктор Васнецов и други.


Абрамцево. © МИРРОС.инфо

Мамонтови су имали много деце – петоро своје и три усвојена детета. На имању је увек било много деце: своја, нећаци, деца гостију. Неупућени су могли да помисле да је то школа, а не имање. Специјално за њих Васнецов је пројектовао дечији павиљон под називом ”Изба на кокошијим ножицама”. Он је за овај павиљон смислио заиста бајковит, фантастични изглед. Изба се добро уклапа у околни пејзаж, стапа се са њим, преноси шарм дрвене архитектуре.


Абрамцево. © МИРРОС.инфо

Жена Саве Мамонтова Јелизавета Григорјевна је иницирала изградњу цркве Спаса Нерукотворног 1881. године. Њен интеријер су уредили Виктор Васнецов, Иљја Репин, Василиј Поленов. Сава Мамонтов се није либио тешког рада и сам је радио на грађевини увече и празником.

А сликар Михаил Врубељ је на територији имања направио чаробну мозаичну клупу. Строгу форма клупе, ручно обложене емајлираним плочицама, после рата тешком муком су обновили рестауратори. Сада је на клупи забрањено седети, да би се сачувало јединствено уметничко дело.


Абрамцево. © МИРРОС.инфо

Имање Абрамцево је надахнуло сликаре да започну путовање по руским губернијама и да траже предмете из сеоског домаћинства. Крајем 19. века први пут у Русији на имању се отвара музеј сеоске уметности.

Данас музеј ”Абрамцево” заузима неколико десетина хектара. Посетиоци имања могу да се упознају са споменицима архитектуре, да погледају кућу, прошетају се по величанственом густом парку. Могу да виде више од 25 хиљада разних музејских предмета који ће им испричати о познатим гостима имања: књижевницима, сликарима, песницима.

Оцените чланак
(0)
(0)
captcha