Тајна московске Зграде на кеју: људи и привиђења

Photo

”Она је личила на брод, тежак и незграпан, без јарбола, без кормила и без димњака, гломазни сандук, ковчег набијен људима, спреман за испловљавање. Куда? Нико није знао, нико то није могао да претпостави”. Јуриј Трифонов.

1931. године на прузи земље која је остала после изградње Дренажног канала, према пројекту Бориса Иофана, изграђена је чувена Зграда на кеју за чланове владе – стамбени комплекс са свим неопходним службама и удобностима, у којој је чак могло да се живи а да се не излази на улицу, пише сајт ”Шетње по Москви”.

Зграда је имала клуб (савремени ”Театар естраде”), биоскоп са 1500 места (савремени биоскоп ”Ударник”), робну кућу, перионицу, спортску салу, амбуланту, банку, телеграф, дечији вртић у јасле. У мензи становници зграде су на бонове могли да добијају бесплатно готов топли и хладан оброк, тако да сами нису морали ништа да кувају. У унутрашњим двориштима зграде на кеју били су посађани травњаци са фонтанама. Намештај је у згради био унифициран и направљен у посебној столарској радионици према пројекту самог Иофана: столов, столице, бифеи, ормани, комоде, каучеви са дугим ваљцима имали су инвентарске бројеве. Становници су потписивали документ о пријему инвентара у којем је било пописано све, чак и храстове даске на WC-шољама.

Према замисли архитекте, зграда је требало да буде тамно-црвена или розе, али украшавање зграде гранитном прашином је било скупо, тако да се на крају на кеју појавила сива зграда.

На спратовима су била по два стана. У становима је постављен храстов паркет, а плафоне су осликали сликари рестауратори позвани из Ермитажа. На плафонима су били представљени пејзажи разних годишњих доба, цвеће и воће. У кухињи је био отвор у зиду за цев самовара и шахт теретног лифта за одвожење смећа. Лифтом је управљао дежурни: путник се пео у друштву пратиоца, доле се спуштао пешке или је лупао по металним вратима шахта да га дежурни чује и да се подигне по њега. Радили су и портири. То је била прва зграда са обезбеђењем у совјетској Русији.

Улаз бр. 11 није био настањен, у њему нема ни станова, ни лифтова. Претпоставља се да су одатле или прислушкивали станаре других улаза, или су иза зидова биле сркивене тајне просторије. Али постоји и друга верзија: как оби повећао број станова, Иофан је морао да подели површину 11. улаза између 10. и 12. улазом.

Поред 11. улаза, у згради су постојали и тајни станови чекиста. Чекисти су радили у згради на кеју као домари, портири, дежурни за лифтове, а у својим становима су се састајали са доушницима или крили тајне станаре, као, на пример, агента совјетске обавештајне слубже у Јужној Африци Дитера Герхардта. Целе породице у згради су постале жртве репресија за време Великог терора у другој половини 30-их година 20. века.

Сматрало се да је мали мршави чекиста могао да прислушкује станове тако што је стајао између зидова (зграда је била направљена као термос), а за скривено ”одвожење” кривих он је у стан упадао кроз лифт за смеће. Поред тога, говорило се о подземном улазу који води директно на Лубјанку (у зграду КГБ).

Сада је то такође елитна стамбена зграда, али до сада се у њој дешавају чудне ствари – чују се кораци и разговори, становнике муче кошмари. Тајне зграде на кеју нису одгонетнуте до дана данашњег.


© Aleks G - Own work, CC BY-SA 3.0. wikimedia.org, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=17260063© Aleks G - Own work, CC BY-SA 3.0. wikimedia.org (https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=17260063)


Кажу да се ”…у згради на кеју може видети дух девојке, кћерке Командира армије. Њени родитељи су били ухапшени на послу, а по њу су дошли ноћу. Девојка је запретила да ће очевим пиштољем пуцати у сваког ко пређе праг. Тада је народни комесар Јежов наредио да се она жива сахрани, тиме што ће јој бити искључена вода и струја, телефон. Девојка је недељу дана звала комшије у помоћ, али нико се није усудио да се приближи”.

Данас за посетиоце ради спомен-музеј Зграда на кеју.


Извор Сајт ”Прогулки по Москве”


Оцените чланак
(3.3)
(0)
captcha